Svi imaju jednako pravo na pripadnost

.𝗦𝘃𝗮𝗸𝗼 𝘂 𝘀𝗶𝘀𝘁𝗲𝗺𝘂 𝗶𝗺𝗮 𝗷𝗲𝗱𝗻𝗮𝗸𝗼 𝗽𝗿𝗮𝘃𝗼 𝗽𝗿𝗶𝗽𝗮𝗱𝗻𝗼𝘀𝘁𝗶 𝗶 𝗻𝗶𝗸𝗼 𝗻𝗲 𝗺𝗼ž𝗲 𝗽𝗼𝗿𝗲ć𝗶 𝗻𝗲č𝗶𝗷𝗲 𝗺𝗲𝘀𝘁𝗼 𝘂 𝘀𝗶𝘀𝘁𝗲𝗺𝘂.
Porodični sistem je narušen kada jedan član kaže drugom: “𝘑𝘢 𝘪𝘮𝘢𝘮 𝘱𝘳𝘢𝘷𝘰 𝘱𝘳𝘪𝘱𝘢𝘥𝘢𝘯𝘫𝘢, 𝘵𝘪 𝘯𝘦𝘮𝘢š.”⁣
Bert Hellinger⁣
⁣
Članovi porodice često imaju sklonost da isključe iz porodice one članove koji su počinili kriminalna dela, naneli sramotu porodici ili prekršila porodične vrednosti. Ali isto tako sklonost da odbace brata ili sestru koju su dobili iz preljube oca ili majke. ⁣
⁣
Bilo kakvo isključivanje iz sistema nanosi štetu naročito kanijim članovima porodice, bez obzira koji je razlog i opravdanje za isključivanje. ⁣Onda se ovde postavlja pravo pitanje ko ima pravo na pripadnost?

Pravo na pripadnost
⁣

Ko sve ima prava na pripadnost?

Pored svih onih koji su sa nama u krvnom srodstvu, pravo na pripadnost imaju i svi oni koju su sa nama ili našom porodicom povezani sudbinski. Sve žrtve i svi počinioci iz ratnih dešavanja u kojima su učestvovali naši preci naročito očevi ili dede.Takođe i oni koji su otišli u smrt prerano i na taj način napravili mesta za nas. Zatim svi značajni bivši partneri, deca iz prethodnih brakova partnera. Prava na pripadnost imaju svi koji su odgovorni za dobrobit od životnog značaja (npr. donatori životno ugroženim članovima obitelji naše ili naših najbližih…). Pored toga  svi značajniji partneri naših baka i deda čijim je odlaskom napravljeno mesta za one od kojih nam je došao život…

Da li je kod vas neko isključen?⁣

Jedna od osnovnih zakonitosti života kaže svi imaju jednaka prava na pripadnost. Kada dođe do isključenja u sistemu dolazi do disbalansa. Kako će se to odraziti kroz nečiji život nema pravila. Ono što podleže ovoj zakonitosti jeste jasnoća da ukoliko isključenje ne bude izbalansirano u generaciji gde se desilo isključenje desiće se u narednoj. to znači već u sledećoj generaciji kod potomaka sistem može napraviti disbalans.

Načini isključivanja su veoma jednostavni i često toliko ustaljeni da ih uglavnom ne primećujemo. Primer isključivanja je osuđivanje.

Kada osudimo neku osobu nesvesno se ograđujemo od nje. Na taj način na vrlo nesvesnom nivou joj kažemo: “Ti ne pripadaš.”⁣ Dobar primer za to je kada osoba živi buran život ili se oda alkoholu. U porodici često možemo čuti nekog od starijih kako govori u grdnji potomcima: “⁣Hoćeš da budeš kao tvoj stric, pijanica! “⁣

Ovo je samo jedan od uobičajenih načina nesvesne osude bez da vidimo pravu i kompletnu sliku koja stoji alkoholizma koji smo pomenuli. I naravno ovo može da se primeni i na druge segmente i načine osude.